HRVATSKA UVODI DOŽIVOTNU ROBIJU I NOVU INSTITUCIJU ZA ROBIJAŠE: Evo kakve sve promene dolaze, ministar sve objasnio

Ministar pravosuđa, uprave i digitalne transformacije Hrvatske Damir Habijan predstavio je predloge zakonskih izmena među kojima je i uvođenje doživotnog zatvora u hrvatski krivičnopravni sistem.

"Izmene ovog zakona su posledica nemilog događaja koji smo svi, nažalost, videli. To je bila tačka kada moramo sinergijski da pokažemo razumevanje za situaciju, pokušamo da sprečimo i uradimo sve što možemo da se ovakvi događaji svedu na najmanju moguću meru. Ovo ne znači da naš posao sa izmenama zakona staje, mislimo da ima potrebe za iskoracima na kojima radimo svakodnevno", rekao je Habijan, prenosi portal 24sata.hr.

Tri su glavne tačke zakonodavnih izmena: uvođenje doživotnog zatvora, redefinisanje bezbednosne mere nakon izvršenja kazne zatvora i uvođenje novog instituta zbog kojeg je pisan novi zakon.

"Smatram da je ovaj treći pravac najvažniji jer će se odnositi na one osobe koje su po potpunom izdržavanju kazne zatvora i dalje ocenjene kao opasne, biće smeštene u posebne institucije pod nadzorom", rekao je Habijan.

Doživotna kazna odnosiće se na krivična dela za koja je propisana kazna dugotrajnog zatvora, kao i na slučajeve dva ili više krivičnih dela za koja je propisan dugotrajni zatvor. Uvešće se i mogućnost puštanja na uslovni otpust nakon 25 godina.

Kada je reč o bezbednosnoj meri, ona se trenutno donosi za određena krivična dela i ako nije odobren uslovni otpust.

To će biti posebna mera nadzora nakon potpunog izvršenja kazne, koju određuje sud, i to na predlog zatvora. Sa pet godina, ako je delo počinjeno na štetu deteta, povećava se na deset godina uz mogućnost produženja za još tri godine", rekao je.

Primena novog zakona, koji uređuje nove institute za smeštaj nakon zatvora, biće izazovna jer mora da se obezbedi retroaktivna primena, a da se ispune kriterijumi Evropskog suda za ljudska prava.

"Ključno je reći da je nosilac Ministarstvo zdravstva, jer se ne radi o krivičnoj sankciji. Zbog Evropskog suda moramo to odvojiti od krivičnog zakona. Tokom rasprave i odlučivanja o ovom institutu uporedili smo modele različitih zemalja. Odlučili smo se za nemački model jer je kod njih taj institut već bio pred Evropskim sudom za ljudska prava i dorađen je tako da je prošao test suda. Mora biti uspostavljena posebna ustanova, potreba za smeštajem utvrđuje se sa dva veštačenja i tretmani moraju biti individualizovani. U Nemačkoj je ovim tretmanom obuhvaćeno oko 70 osoba. Reč je o najopasnijim ljudima", opisao je Habijan.

Smeštanje u ovaj institut određuje sud na predlog saborskog poverenstva. Osobe koje su kandidati moraju biti osuđene na najmanje 10 godina zatvora za krivično delo kojim se ugrožavaju život, telo, lične slobode ili polni integritet, moraju odslužiti celu kaznu, a sud mora utvrditi da kod osuđenika preovlađuju nasilne crte ličnosti.

Po novom zakonu, doživotni zatvor moći će da bude izrečen i mlađim punoletnicima, odnosno osobama od 18 do 21 godine.

"Postoji zakon o zaštiti osoba sa duševnim smetnjama, a ovo je potpuno novi zakon koji obuhvata osobe koje nisu duševni bolesnici, ali imaju nasilne crte ličnosti. Ovde se ne radi o osobi koja ima definisanu bolest i lečenje, nego je reč o tretmanu. Važno je naglasiti da se radi o međuresornoj saradnji, a ono što je najvažnije, ovo je multiresorno delovanje na individualnom pristupu. Ovo nije zdravstvena ni krivična ustanova, već nova ustanova za koju će kriterijumi biti detaljno definisani", rekla je ministarka Hrstić.

Drugim rečima, nije ni zatvor ni bolnica, već zasebna institucija.

"Reč je o instituciji koja mora biti pod bezbednosnim merama 24 sata dnevno, a da unutra postoje uslovi za život i dostojanstvo", rekla je ministarka.

Još nije poznato da li će neka postojeća građevina biti prenamenjena ili će se graditi nova. Kada je reč o tome koliko dugo osoba može biti u instituciji, ministarka kaže da to zavisi od individualnih slučajeva koje će analizirati lekari i psiholozi, koji će procenjivati svakog štićenika i tako predlagati da li boravak treba produžiti ili ne.

Trenutno se u zatvorima nalazi oko 180 osoba koje služe kazne zatvora od 20 do 50 godina, a s obzirom na njihovu starost, za te osobe je to zapravo doživotna kazna. Tu je i činjenica da već postoji praćenje zatvorenika, kao i mera psihološke pomoći u zatvoru.

"Istina, postoji institut veštačenja i ono se sprovodi. Kada je reč o tome da li u ovom trenutku postoji ili ne postoji dovoljan broj zdravstvenih radnika za ovo, nikada se lečenje ne sprovodi 24 sata dnevno. Lekari učestvuju", rekla je Hrstić.

Bonus video:

Espreso/telegraf/TM